Jedan od onih iz nekih čudnih razloga neobjavljenih članaka/intervjua, iz doba kada je drugi talas epidemije C-19 stopirao sve. Odlučili smo da ga objavimo retroaktivno, u celosti, kroz razgovor sa Jugoslavom Petrovićem, osnivačem benda, frontmenom i piscem svih tekstova, poznatijim kao Džej-Pi, a nakon koncerta u nekadašnjem “AKC-u”.
alxspirit: Utisci nakon koncerta?
Džej-Pi: Super je bio koncert. Bitno je da se narodu svidelo. Nismo nikada bili u Jagodini. Bili smo u Paraćinu 97-me, i evo sada ovde pored. Nadam se da nije poslednji put. Mislim da se publici svidelo. Ovde su bili uglavnom ljudi koji nas znaju i koji su to čekali godinama, a kapiram sada ako se malo raspriča po gradu da je svirka bila okej – da sledeći put to može da se uradi i na malo većem nivou, u smislu da bude još luđa svirka.
alxspirit: Otkuda ideja da se u spot za pesmu “Jahrastafarraj” ubaci zeleni “Land Rover”, džip čije je pojavljivanje u spotu za neke ekipe postala na neki način kultna stvar?
Džej-Pi: Đora iz benda je tada vozio zeleni vojni džip “Land Rover”. Iskreno da ti kažem, neudoban je jer trese, ali jeste na neki način kultni, jer ne vozi svako taj model, a onda kada je dolazio kod mene u Rusiju 2000-te godine da malo nešto sviramo i probamo, prodao ga je za nekih 6.500 nemačkih maraka. Tada je i živeo sa mnom u Rusiji nekih četiri meseca gde smo zajedno napravili neke od pesama koje su ušle u album “004”.
alxspirit: Šta nam možeš reći o Rusiji?
Džej-Pi: Otišao sam porodično i poslovno 1993-će godine. Tamo sam završio školu, fakultet, režiju… Tamo sam osnovao i bend, jer sam u to vreme već pisao pesme, na primer, “SloboDown”, “Beograd”, “Straight Gangsterism”, “Malo Sreće”. Te pesme sam napisao sa nekih 14 godina, ali su i danas relevantne. Dođe mi inspiracija niotkuda, napišem pesmu i nikada ne prepravljam pesme. Ne znam koliko imam pesama, ali smatram da ne možeš da govoriš puno i da puno pišeš, a da ti je svaka reč na mestu. Ljudi stalno nešto pišu i izdaju, što na kraju ispadne preterano i izazovu suprotan efekat. Zato mi i nemamo mnogo albuma, ali videli ste i sami da ljudi koji su došli znaju sve pesme i sve albume. Nije bilo dovoljno vremena, ali da smo mi odsvirali sve pesme večeras, ovi ljudi bi sve pesme znali i sve pesme otpevali.
alxspirit: Kakav je osećaj bio profilisati se kao bend u “devesetim” i biti “ogledalo urbanog društva”, a vrlo često i društva u celini?
Džej-Pi: Pa ja sam imao sreće da proživim srećno detinjstvo u SFRJ. Što se “devedesetih” tiče, bili smo tinejdžeri, klinci, i kada si mlad, onda je to uvek drugačije. Sa jedne strane, to drugačije doživljavaš nego tvoji roditelji. Sa druge strane, ja sam od 93-će naizmenično bio i u Rusiji i u Srbiji. Sredinom 90-tih je postojala izdavačka kuća “Metropolis” i tamo su bili okupljeni svi bendovi, mi, “Eyesburn”, “Bjesovi”, “Sunshine”, “Block Out”… U jednom trenutku, od sredine devedestih, je muzička scena bila aktivna, ali ne na tom nekom glupom i rušilačkom nivou, već u smislu društvenog aktivizma. Bilo je dosta pesama i tekstova, dosta svirki i nezavisnih festivala, lokalnih, ovakvih, onakvih… Postojao je “rock and roll” i bunt!
Straight Jackin on: Facebook, Instagram, MySpace.
Datum: 27/28.12.2019. | Lokacija: Nekadašnji “AKC”
Fotografija: alxspirit | Video: YouTube/@metropolisrec (Metropolis Music Serbia)
alxspirit 